Nevidljivi dan, nevidljiva očiglednost,
Nasumično otvaranje, nemir i traganje:
KO; ŠTA; KAKO. Ili: ŠTA; KAKO; KO.*
U središtu, pesnikova protivsumnja:
Preruši se da bi postojao!
Sve se to hrani iz svoje skrivene pozadine
I može se odnositi i na jedan običan ručak,
Ni jednoj ulici se ne može pogledati do dna.
I nebo je mimo čoveka na zemlji,
Ali ima svoje stalno mesto za našim stolom
A za sve to ni pitanja ni odgovora.
*Petar Miloradović
Нема коментара:
Постави коментар