уторак, 03. август 2010.

MILOSTIVO VEČE

U opasnoj pukotini vavilonske kule
Sve ima licemernu pamet.
Neko nas je izmenio i razotkrio,
Puno je zimogrožljivih zagonetki.

Na vrhu jezika crno na belo:
Ovo uopšte nije mirno mesto*.

Pod okom mi zatitra mišić.
Noć ne može biti noć ako mi to nećemo.
Možda je došao čas da zatreperimo
Kao milostivo veče, da se prepoznamo
Između svojih i tuđih namera.
U mom odanom jeziku još uvek je jedna pesma
Koju je, davno, trebalo reći uz muzuku.



*Petar Miloradović

Нема коментара:

Постави коментар