субота, 02. април 2016.

PRIJATELJU MOJ

Zima opet hladno prelazi preko zemlje,
Opet zamiru sećanja na beskrajnost trave,
Nebo iznad golog drveća usamljenije biva.
Sećanja su oslobodjena od bola,
Vreme je izbledelo pod sleganjem ramena
Ljubav
Što je sa neiskazanom nežnošću podrhtavala
Sada je bliska tišina u belom kristalu sna...

Šta smo to zapravo najviše voleli,
Prijatelju, ti i ja?

Male dane rasejane zimom - sivih jutara neizvesne slike,
U večeri krilo plavetno srmeni sneg dok pada bez šuma,
Pripravan, topao dom što seća na vesele ljude,
O Božiću, Andjela utrnulih poj!
Da li smo to zapravo najviše voleli
Dok nismo postali dželati zaljubljeni u svoja gubilišta,
Prijatelju moj


 Slobodanka Živković

SKLAD

Kažu
Doći će dan
Odavno već
Skinut s dnevnog reda
Koga jeza ne goni
Niti ga išta boli
U kome će biti mesta
Za pevanje Pesama
S one strane ljudi
Kažu
Hvaliće se od sveg srca
Slabo pamćenje nebesa
I što nikom do vas stalo nije
I ničega se nećete sećati
Bićete slepi za sve
I nastaće sklad
I kažu
Nesumnjivo
Biće sve bolje
A sat otkucava
Tupo
Kad-kad-kad


Slobodanka Zivkovic